|
| |
|
|
Sva vremena su GMT + 1 Hour
|
|
 |
Fri Oct 19, 2007 2:14 pm |
 |
 Autor |
Poruka |
jelena
Uclanjen: 29 May 2007
Poruke: 129
Location: Belgrade
|
| Naslov poruke: Turizam: Vecita šansa |
 |
|
| Quote: | 15. oktobar 2007. | Piše: Maja Stojanović, Miša Brkić | Izvor: Ekonomist
O turizmu se uvek govorilo kao velikoj i neiskorišćenoj šansi Srbije koja ima “lepote koje niko nema”. Ova privredna grana biće i dalje samo šansa dok se ne “uzmemo u pamet” i od turizma napravim o industriju. U turizam treba uložiti tri milijarde evra da bi Srbija 2015. godine imala 2,5 milijarde evra godišnjeg prihoda. Da li država treba da bude investitor u turističke objekte ili partner koji samo stvara početne, infrastrukturne uslove za privatni kapital
Austrija je od turizma prošle godine zaradila 13,3 milijardi evra, saopštio je Nacionalni biro za turizam. Ta suma čini 8,8 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a računajući po glavi stanovnika svaki Austrijanac ostvario je svetski rekord, jer je od turizma zaradio 1.561 evra. U Austriji je, prvi put u istoriji, boravilo više od 30 miliona turista, a 70 odsto gostiju bilo iz inostranstva, najviše iz susedne Nemačke (56 odsto). Veliki broj gostiju dolazi u Austriju svake godine i iz Italije, Rusije, Japana i SAD.
Austrija, kao i Srbija, nema more, ali zato ima planine i odličnu infrastrukturu za kongresni i kulturni turizam koju znalački koristi. Nije samo teško obezbediti smeštaj u Insbruku u sred sezone skijanja nego i za čuveni novogodišnji koncert u Beču za koji se karte obezbeđuju internetom nekoliko godina unapred.
U isto vreme Srbija se u jednom od turističkih vodiča promoviše kao - još neotkrivena zemlja. I to ne samo za strance, već i za same njene stanovnike. A ako već hoće da se poredi po prihodima koje je ostvarila od turizma, Srbija je zajedno sa Ganom 2005. godine bila u grupi zemalja koje ostvaruju od 18 do 22 evra godišnjeg prihoda po stanovniku.
Može li to marketinški osmišljeno “otkrivanje” doneti značajniji prihod državi ali i njenim građanima koji nameravaju da se bave tom vrstom biznisa?
Trenutni prihod od turizma, iako stalno raste po ocenama zvaničnika, ne omogućava Srbiji da se približi Austriji, ali ni Mađarskoj (koja takođe nema more, a samo Budimpešta godišnje zaradi četiri milijarde evra). Prema zvaničnoj statistici, turizam učestvuje sa manje od dva odsto u bruto domaćem proizvodu i sa svega pet-šest odsto u ukupnoj zaposlenosti Republike Srbije. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić nedavno je izjavio da će prihod Srbije od turizma u ovoj godini biti 500 miliona dolara i najavio da bi na kraju njegovog mandata prihod od turizma moga da bude milijarda dolara. “Time bi pokazali da Srbija može i bez mora da ostvaruje značajne devizne prihode”, rekao je Dinkić.
Pored veće broja gostiju, zvanični podaci pokazuju i rast prihoda od turizma. Ljiljana Ćetković, medijski menadžer Turističke organizacije Srbije (TOS), kaže za Ekonomist magazin da je prošle godine ostvaren prihod od 296 miliona evra, što je za trećinu više nego 2005. godine.
Interes stranih turista za turističku ponudu Srbije raste iz godine u godinu, kaže Ljiljana Ćetković i to ilustruje podatkom da je ukupan broj stranih gostiju za sedam meseci veći 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Strani gosti najčešće borave u većim gradovima i u tom kontekstu Beograd prednjači sa oko pola miliona gostiju iz inostranstva i 70 odsto ukupnog turističkog prometa stranih gostiju. I Novi Sad beleži porast (46 odsto) stranih gostiju, a od planinskih centara Kopaonik je vodeća turistička destinacija sa oko 37 hiljada stranih gostiju. Najviše stranaca dolazi iz bivših republika - Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, a zatim i iz Nemačke, Italije, Velike Britanije, Rusije, Austrije...
Zoran Đukanović, direktor agencije Duke & PetersonTravel i glavni i odgovorni urednik časopisa Travel magazin, međutim, ukazuje da se u javnosti stvara prilično nerealna slika o broju stranih turista koji posećuju našu zemlju: “Objavljuju se statistički podaci o tome kako je povećan broj stranih gostiju u odnosu na prošlu godinu i kako taj broj stalno raste pri čemu se ni u jednom trenutku ne navodi koji je realni razlog rasta. Tvrdim da 90 odsto stranih gostiju koji posećuju Srbiju su poslovni ljudi i da oni uopšte nisu turisti. Brojne manifestacije tipa Guča i Egzit doprinele su povećanju broja turista, ali u odnosu na zemlje u okruženju te brojke su minorne. Primera radi, stranih turista u Srbiji 2005. godine bilo je oko 250 hiljada. U isto vreme Mađarska je imala 29,7 miliona turista, Nemačka 20, Italija 37 miliona, Španija 55 miliona, Francuska 75 miliona...” Đukanović tvrdi da treba napraviti ozbiljnu analizu broja ostvarenih noćenja u Srbiji, jer način na koji se to sada kod nas radi doprinosi stvaranju nerealne slike. “To bih nazvao zaostavštinom prošlih vremena, pravljenje lažnih propagadnih rezultata iz Miloševićevog perioda. Treba praviti jasne razlike ko je zašto došao. Mada, iako su ljudi došli u Srbiju zbog posla, to je prilika da ih zainteresujemo za turistički sadržaj zemlje”, kaže Đukanović
Za razliku od stranaca, domaći gosti najviše posećuju banje (36 odsto od ukupnog broja gostiju) i planine (35 odsto).
Kao glavni turistički proizvodi u Srbiji pojavile su se banje, planine, pojedini gradovi, seoski turizam i događaji-manifestacije. Neki od tih događaja postali su i razlog za posetu određenom mestu, što su EXIT i Guča uspešno demonstrirali i na međunanrodnom planu. Ali sve je više lokalnih gastronomskih zabava, čiji se slogani svode na onaj čuveni refren “volim kolu, volim picu, al’naviše slaninicu”. To su razne vrste slaninijada, roštiljijada, kupusijada, sirijada, rakijada... koje nemaju veću turističku težinu, ali zadovoljavaju izletničke potrebe lokalnog stanovništva.
Nesporno je da Srbija može da iskoristi neke prednosti koje joj pružaju pojedine turističke “tržišne niše” kao što su kulturne manifestacije (BEMUS, FEST, BITEF), verski objekti, boravak na selu ili avanturističke destinacije. Belgijski dnevni list „Gazet van Antverpen“ u te “niše” ubraja dvorski kompleks u Beogradu, posmatranje ptica (Carska bara, Bački Monoštor) i naivno slikarstvo u Kovačici. Nedugo posle teksta u tim novinama, na Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu predstavio se kraljevski kompleks sa prezentacijom istorijskog razvoja i kulturno-umetničkog blaga. Nije za potcenjivanje ni projekat novosadske Agencije za razvoj malih i srednjih koja planira da poveže stanovništvo, opštine i preduzetnike u Srbiji i Mađarskoj na zajedničkom razvoju vinskog turizma.
Sekretar Svetske turističke organizacije Frančesko Franđali boravio je nedavno u Beogradu sa idejom “da ukaže na značaj razvoja turizma koji u Srbiji još nije na zavidnom nivou” i tom prilikom izjavio da “Srbija ne spada u svetski top turizam, ali šansu Srbije vidim pre svega u ekološkom i kulturnom turizmu”. Franđeli je srpskim turističkim menadžerima, u okviru projekta Edukacija u turizmu, preneo iskustva drugih zemalja iz oblasti kategorizacije, satelitskih računa i banjskog turizma.
Upravo u neznanju Zoran Đukanović vidi osnovni razlog svih zabluda o turističkoj ponudi Srbije. Đukanovićeva firma Duke & Peterson ima u svom vlasništvu i školu turizma koja se bavi obrazovanjem za poslovanje u turizmu i u kojoj je puno studenata zvaničnih državnih fakulteta koji studiraju tu oblast. Iz anketa o tome šta su tamo naučili, izvučen je zaključak, koji Đukanović posebno ističe, da je nivo primenjenog stručnog znanja stečenog u zvaničnim državnim ustanovama oko jedan odsto. “Moramo biti svesni činjenice da 11,6 odsto građana Srbije ima pasoš. To je svaka deseta osoba. Od tog broja verovatno polovina je bila samo u Mađarskoj ili Bugarskoj. Ozbiljne procene kažu da je razvijene zemlje sveta videlo samo oko pet odsto građana Srbije. Kad je tako, onda je lako manipulisati sa onih 95 odsto građana koji nikada nisu videli ‘civilizaciju’ i servirati im određene priče”, kaže Đukanović. |
Izvor: B92 |
|
| |
|
|
|
Wed Jan 23, 2008 10:45 am |
|
| Autor |
Poruka |
drvo
Uclanjen: 18 Oct 2007
Poruke: 13
|
| Naslov poruke: Turist dodatak Vecernje Novosti |
|
|
Vecernje novosti svoj dodatak Turist objavljuju besplatno na svom sajtu za download u PDF formatu.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=96
5 strana tekstova, 2 strane oglasa (malo mnogo), ali opet ima interesantnih stvari za citanje. |
|
| |
|
|
Ne mozete postaviti nove poruke na ovom forumu
Ne mozete odgovarati na poruke na ovom forumu
Ne mozete menjati svoje poruke na ovom forumu
Ne mozete obrisati svoju poruku na ovom forumu
Ne mozete glasati u anketama na ovom forumu
Ne mozete zakaciti fajlove na ovom forumu
Ne mozete preuzimati fajlove sa ovog foruma
|
|
|
|
Vesti, Razno (pričaonica) 
